Česta pitanja

Ko sve može dati krv?

Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.

To znači da je potrebno da se zadovolje sledeći kriterijumi:

  • Da je osoba zdrava, dobrog opšteg stanja
  • Teža od 50 kg
  • Telesne temperature manje od 37 stepeni Celzijusa
  • Nalaz nad plućima i srcem mora biti uredan
  • Ždrelo mora biti bez upale
  • Limfne žlezde vrata i pazuha, jetra i slezina ne smeju biti uvećane
  • Da je prošlo najmanje 6 meseci od poslednjeg "bušenja kože" ( pirsing, tetovaža, operacija i sl.)
  • Da je prošao interval između davanja krvi -12 nedelja za muškarce i 16 nedelja za žene

Da li je davanje krvi korisno? DA

  • Davanje krvi je korisno sem za bolesnike, koji primaju transfuziju krvi i za davaoce krvi jer daje osećaj zadovoljstva da je spasen ili poboljšali kvalitet života najmanje jednoj osobi, a najčešće tri3 i više osoba, jer se iz date jedinice krvi pripreme (odvoje) i eritrociti, plazma i trombociti koji se kao takvi mogu primeniti onima kojima su potrebni.
  • Lekarskim pregledom se proverava zdravlje kao i orijentaciona krvna slika
  • Koštana srž se stimuliše da proizvodi nove, mlade krvne ćelije.
  • Poboljšava se cirkulacija i smanjuje rizik od infarkta miokarda kod muškaraca koji daju krv 2-3 puta godišnje kao i kod žena u menopauzi

Da li davanje krvi stvara naviku? NE

Ne stvara se navika u smislu zavisnosti. Osećaj zadovoljstva zbog pripadnosti i korisnosti društvu, čini da se formira populacija redovnih davalaca krvi.

Da li se davanjem krvi može dobiti neka zarazna bolest? NE

Pribor za uzimanje krvi je sterilan i za jednokratnu upotrebu.

Da li je davanje krvi bolno? NE

Sam ubod igle se oseti, više kao neprijatnost nego kao bol. Kad se završi punktiranje, dok ste na transfuziološkoj stolici, ništa vas ne boli, a gotovi ste za  5-10 minuta.

Međutim, davanje krvi počinje sa popunjavanjem upitnika, a završava se sa posluženjem, tako da je potrebno odvojiti oko pola sata svog vremena za akciju davanja krvi. 

Za koje vreme se nadoknadi data krv i šta se dešava u organizmu posle davanja krvi?

Organizam vrlo brzo nadoknadi izgubljenu količinu krvi. Tečnost se nadoknadi za 2 sata. Za 48 sati se nadoknadi plazma, leukociti za par sati u toku dana, za 3-5 dana trombociti, za 4 nedelje eritrociti, a za oko 8 nedelja i sadržaj gvožđa u eritrocitima

Nivo hemoglobina se smanji za oko 10g/L. Sa adekvatnom ishranom, vrednost hemoglobina se vrati na pređašnju vrednost za oko 8 nedelja.

Uputstvo za davaoce krvi

  • Molimo Vas da popunite upitnik
  • Predajte potuno popunjen i potpisan upitnik službenom licu koje radi na registraciji 
  • Medicinski tehničar će iz kapi krvi uzete iz Vašeg prsta odrediti nivo hemoglobina
  • Lekar će Vas pregledati i porazgovarati sa vama i odlučiti da li ćete toga dana dati krv
  • Setom za jednokratnu upotrebu će medicinski tehničar uzeti krv
  • Nakon davanja krvi ostaćete desetak minuta i poslužiti se "zahvalnim obrokom" i popiti malo tečnosti
  • Zavoj na pregibu lakta nemojte skidati sledeća dva sata
  • U interesu Vašeg zdravlja je da dva sata nakon davanja krvi ne zapalite cigaretu

Vaša krv će biti detaljno ispitana i na bolesti koje se mogi preneti transfuzijom:HIV, žutica B i C i sifilis.
Vaša krv će biti upotrebljena blagovremeno!

VAŽNO:

Poslušajte savet o ponašanju pre dolaska na davanje krvi i dođite odmorni i lagano doručkujte.

Poslušajte savet o ponašanju i nakon davanja krvi: uzmite naš obrok zahvalnosti, uzmite dovoljno tečnosti, izbegnite žurbu, pušenje, alkohol, dugotrajno stajanje, pregrejane prostorije ili naporne vežbe nekolko sati nakon davanja krvi.

Izgovor

Odgovor

 

„Ako dam krv jednom, moraću stalno.“

Davanje krvi ne izaziva nikakvu zavisnost. Krv se može dati jednom i nikad više.

 

„Bojim se krvi.”

Ni ja ne volim da gledam krv, dovoljno je da okreneš glavu dok traje davanje krvi.

 

„Dajem krv na akcijama, a onda mi traže da dam namenski.“

Za hitne slučajeve, krvi uvek mora biti. Iz tog razloga, kad je nema dovoljno, a to je zato što nema dovolj­no krvi u svakom trenutku dolazi do tzv. namenskog davanja, odnosno davanja krvi za nama poznatu osobu. Kako su to obično tzv. hladne operacije, paci­jent može da sačeka, jer mu život nije ugrožen. Onog trenutka kada damo krv, mi prestajemo da „pitamo“ za nju. Njom raspolaže struka, odnosno, primena krvi zavisi isključivo od hitnosti slučaja, a ne od naših želja. Lekar neće dozvoliti da neko umre, jer nema krvi zato što smo mi dali namenski krv za životno ugroženog pacijenta. Lekar će uvek odrediti prioritet primanja krvi prema hitnosti. Ako krv dajemo isklju­čivo namenski, zapitajte se ko će onda dati krv ako vama slučajno bude potrebna, a život vam od toga zavisi u tom trenutku? Krv treba da čeka pacijenta, a ne pacijent krv.

 

 

„Daću krv samo članu svoje porodice.“

Ukoliko je nekoj nama bliskoj osobi potrebna krv hit­no, mi je ne možemo dati, jer je potrebno najmanje 6–8 sati da se krv obradi.

Ako situacija nije hitna, mi možemo ponuditi krv za našeg bliskog, ali može da se desi da nemamo istu krvnu grupu i da naša krv ne može da se primeni kod nama bliske osobe.

Ako dajemo krv nama nekoj bliskoj osobi, mi smo u stresu. Ako smo pod stresom može da se desi da nas lekar odbije da damo krv, jer u tom trenutku ni­smo u najboljoj formi.

Zato krv treba da čeka pacijenta, a ne pacijent krv. Davaoci krvi daju krv prema principima dobrovolj­nog, nenagrađenog i anonimnog davanja krvi što znači zato što sami žele, za nekog koga ne poznaju, ne očekujući bilo kakvu nadoknadu, da bi je bilo za svakoga.

 

„Zašto ja da dajem krv, zar to ne rade davaoci?”

Ko, ako ne vi? Ko su davaoci? To su naši građani, poput vas!

Ništa se ne dešava samo od sebe, niko neće dati krv umesto vas. Svi zdravi građani starosti između 18 i 65 godina treba redovno da daju krv da bi bilo dovoljno krvi za pacijente kojima je ona medicinski indikovana, među kojima možemo biti svi. Građani koji su davaoci krvi obavljaju svoju moralnu obavezu dajući krv, a Vi?

 

 

 

 

 

 

 

Ja nisam davalac krvi.“

 

Postanite! Nije teško ako imate između 18 i 65 godi­na i ako ste zdravi, objasniću vam proceduru.

„Krv se prodaje.“

„Krv se izvozi.“

Krv je nacionalni resurs i svakoj zemlji su potrebni davaoci krvi iz sopstvene zemlje. Krv se ne razme­njuje između zemalja. Čak i da hoćemo da je proda­mo, druge zemlje je ne bi kupile, jer je krv nacionalni resurs. U našoj zemlji je to zakonom regulisano i po­stoji trag krvi od davaoca do primaoca koji prati služ­ba za transfuziju. Rad sa krvlju je odgovoran posao koji povlači sa sobom krivičnu odgovornost. U sva­kom trenutku se zna koja jedinica krvi je primenjena i gde. Transfuziologija je skupa grana medicine. Sve oko krvi mnogo košta, a sama krv nema cenu. Uzi­manje novca za davanje krvi je krivično delo, to ste obavezni da prijavite policiji, inače ste saučesnik.

 

„Lako je tebi da se time baviš, nemaš decu.“

Baš zato što imate decu i porodicu i treba da brinete o njihovom zdravlju, trebalo bi da budete prvi u da­vanju krvi jer svakome može biti potrebna krv, pa i vama i vašoj porodici.

 

 

 

 

„Ljudi o tome ne znaju dovoljno, ne postoji dovoljno informacija.“

Pored svih aktivnosti koje sprovode Institut za trans­fuziju krvi Srbije, Zavod za transfuziju krvi Vojvodine, Zavod za transfuziju krvi Niš i Crveni krst Srbije, kam­panja i promocije akcija, od volontera i od davalaca krvi se očekuje da šire informacije među ljudima sa kojima se svakodnevno viđaju, druže i rade, počevši od svoje porodice, preko suseda, pa na druge gra­đane! Sve ove pružene informacije širite dalje i to neprekidno, a kada je potrebno možete kontaktirati Crveni krst i saznati sve što vas zanima. Jeste li se upitali kako ste vi doprineli da se o tome malo više sazna?

 

„Malokrvan/malokrvna sam.“

„Uzimaš li terapiju za malokrvnost, proveravaš li re­dovno krvnu sliku?”

Ukoliko je odgovor ne, objasniti da tokom jednog dana može doći do promene hemoglobina u krvi, da se lako utvrde činjenice proverom na samoj akciji. Na akciji davanja krvi, posle popunjavanja upitni­ka, proverava se nivo hemoglobina (gvožđa) u krvi. Ukoliko se ustanovi da je osoba malokrvna, ona ne može biti davalac. Suština davanja krvi jeste pomoć pacijentu bez škodljivosti po davaoca krvi. Dakle, ne postoji mogućnost da će osobi biti dozvoljeno dava­nje krvi ukoliko joj se time ugrožava život.

 

„Namenski smo dali krv, a transfuzija je dala tu krv drugome.“

Za hitne slučajeve, krvi uvek mora biti. Zato, kad je nema dovoljno dolazi do namenskog davanja, odnosno dava­nja krvi nama poznatoj osobi. Kako su to obično tzv. hladne operacije, pacijent može da sačeka jer mu život nije ugrožen. Onog trenutka kad damo krv, mi je kao davaoci predajemo sistemu zdravstvene zaštite. Njom raspolaže struka, odnosno, davanje krvi zavisi isključivo od hitnosti slučaja što procenjuju lekari, a ne od naših želja. Lekar neće dozvoliti da neko umre jer nema krvi zato što smo mi dali namenski krv za pacijenta kome život nije ugrožen.

 

„Ne dajem krv iz verskih razloga.“

Motivacija građana za dobrovoljno davanje krvi je zato i poverena Crvenom krstu, organizaciji koja svojim principima garantuje da ljude ne deli ni po kojoj osnovi, pa ni po veri. A krv je nacionalni resurs i svakoj zemlji su potrebni davaoci krvi jer se pacijenti ne mogu lečiti bez ovog tkiva.

Jedan broj naših akcija dobrovoljnog davanja krvi odvija se u verskim objektima i crkve kod svojih ver­nika propovedaju dobrovoljno davanje krvi. Zar nisu svi ljudi dragi Bogu, da li treba praviti razliku?

 

„Nemam dovoljno ni za sebe.“

Ako neka osoba nema dovoljno krvi ni za sebe, ona ne može biti živa, već ta osoba umire. Ako se sum­nja na malokrvnost, treba znati da je to promenlji­va kategorija i jednom ustanovljena malokrvnost ne mora značiti doživotnu. Na akciji davanja krvi, posle popunjavanja upitnika, proverava se nivo he­moglobina (gvožđa) u krvi. Ukoliko se ustanovi da je osoba malokrvna, ona ne može biti davalac. Suština davanja krvi jeste pomoć pacijentu bez škodljivosti po davaoca krvi. Dakle, ne postoji mogućnost da će osobi biti dozvoljeno davanje krvi ukoliko joj se time ugrožava život.

 

 

„Nemam vremena.“

 

Dobri ljudi uvek imaju vremena. Sigurni smo da ste i vi među njima.

Sve što radite možete raditi i drugi put, a kad izdvo­jite svojih pola sata, možete spasiti drugom život..

Organizacija Crvenog krsta u jednoj sredini planira akcije sa transfuziološkom službom. Ukoliko postoji potreba, akcije se prilagođavaju terminima što pri­bližnije želji davalaca krvi. Davaoci krvi mogu takođe van organizovanih akcija dati krv u službi transfuzije krvi – dati konkretne informacije kad i gde se mogu javiti da daju krv kada budu imali vremena.

 

„Ne mogu danas.“

„U redu, zovemo te na sledeću akciju“ ili „O.K. dođi na sledeću akciju, (dati termin ili www,redcross.org.rs) odnosno informisati kad i gde može dati krv u narednim danima.

 

Nisam siguran/sigurna da sam zdrav/zdrava.“

Porazgovarati sa osobom i shodno odgovorima, utvrditi da li je u pitanju neka zabluda o kojoj dovolj­no znate da biste mogli dalje da komunicirate ili je zaista u pitanju zdravstveni problem. Možete pitati: „Da li ste se u poslednje vreme osećali loše i bili do lekara ili...?“ i u zavisnosti od odgovora, zahvaliti se (ukoliko je u pitanju zdravstveni problem), ponuditi razgovor sa ekipom transfuziološke službe (ako je pitanje zdravstvene prirode) ili dati umirujuću poru­ku, ukoliko je strah u pitanju npr:

„Nije cilj dati krv, cilj je da se uzeta krv primeni. Pri­meniće se samo krv potpuno zdravog davaoca. Neće vam sigurno uzeti krv ukoliko niste potpuno zdravi, jer se brine o zdravlju i davaoca i primaoca”.

 

„Strah me je od igle.“

Ubod igle se vrši na pregibu lakta gde najmanje boli, ali to čak manje boli nego ubod iglice u prst. Koliko ste se puta udarili slučajno, a to niko­me nije pomoglo? Ovaj zanemarujući bol ima svoju svrhu spasava ili produžava život. Dođite da vidite kako to izgleda, možda vas i pridržim za ruku da vas prođe strahJ

 

„Mogu da se zarazim.“

Davanje krvi je potpuno bezbedno. Pre svega, prolazi se lekarski pregled, pa tek ako lekar proceni da je zdravlje potencijalnog davaoca dobro, pristupa se daljoj proceduri davanja krvi. Ceo sistem za uzima­nje krvi je za jednokratnu upotrebu i otvara se pred očima davaoca. Davalac dolazi u kontakt isključivo sa sopstvenom krvlju i ni sa čijom drugom što bi na bilo koji način moglo da ugrozi njegovo zdravlje. Neće vam sigurno uzeti krv ukoliko niste potpuno zdravi, jer se brine o zdravlju i davaoca i primaoca.

 

Moj otac je dao milion puta.

I šta sad ima od toga?“

Ima mnogo spasenih života iza sebe, ima potomke koji treba da budu ponosni na njega. Ako ste mislite da danas ne postoji dovoljno poštovanja prema dobrovoljnim davaocima krvi, pomozite da ga ponovo izgradimo jer to zavisi od nas, od našeg stava i naše okoline. Svi davaoci krvi zaslužuju naše poštovanje.

 

 

 

 

 

 

“Bavim se sportom, ne mogu da dajem krv.”

Upravo suprotno, davaoci krvi su pre svega zdravi ljudi, što važi i za sportiste. Možda trenutno ne mo­žete da date krv, jer ste pod posebnim naporima, ali čim to prođe, možete i treba da date krv. Dajte krv kada imate pauzu, možete i jednom godišnje. Prijaće i vašem zdravlju.

 

„Termini za davanje krvi mi ne odgovaraju.“

Akcije su raspoređene prema dinamici potreba za krvlju i kapacitetima kojima raspolažemo. Ukoliko postoji potreba, akcije se prilagođavaju terminima što pri­bližnije želji davalaca krvi. U Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, Užicu i Subotici  a moguće je dati krv i u transfuziološkoj službi  svakoga dana, a u ostalim mestima na organizovanim, čestim akcijama. Interesujte se na www.redcross.org.rs

 

„To mi je ceo dan izgubljen, posle ne mogu ništa da radim.“

Ako svakodnevno dižete tegove, to je tačno. Me­đutim, ako imate uobičajene aktivnosti kao i svaki drugi dan, sve možete raditi posle davanja krvi, a „izgubićete” samo pola sata.

 

„Šta ja imam od toga?“

Davaoci krvi kažu da imaju lep osećaj zato što znaju da su nekom pomogli. Svaki pojedinac na taj način obezbeđuje dovoljne količine bezbedne, testirane krvi koje su siguran znak da će za svakoga kome bude potrebna biti primenjena. Iskustva govore da svaki četvrti čovek bude u situaciji da je njemu ili ne­kom njegovom najbližem potrebna krv. Davanje krvi možete posmatrati i kao životno osiguranje: dajte sada da biste imali ako bude potrebna.

„Što da dajem krv ja, što ne daju krv lekari?”

I lekari daju krv, ali ne samo oni. U populaciji le­kara i uopšte medicinskog osoblja isti je procenat zastupljenosti davalaca krvi kao u opštoj populaciji. Trebalo bi da svi mi koji smo zdravi i imamo između 18 i 65 godina dajemo krv, bez obzira na profesiju.

 

 

Još nešto?                                                   

Za svaki izgovor postoji odgovor.Nemojte davati izgovore, dajte krv.